Имам нас негдје гдје тек ћемо стићи
У старом камену и распуклим смоквама
Гдје најдражом нијансом црвеном
На стаклу ти остављам ријечи о нама
На мору које ми након седам дана досади
Негдје у соли по кожи и локнама
Имам нас негдје гдје је најљепша плава и зелена
Негдје између страница, година, времена
Имам нас негдје у додиру игле и винила, имам нас
Негдје гдје је сунце ближе дохвату, раменима, уснама
Негдје гдје су хладне ноћи и тамјаника
Гдје магле се чаше и погледи
Гдје лијепа ријеч је навика
Негдје између крша и корјења
Лука и обала
Имам нас
•
.
.
.
Илустрација из књиге „Онда” Моме Капора
