Испочетка

🕊️ Све сам некако хтјела.

Сваком себе довољно дати,

а да ми довољно мене..

за мене остане.

Хтјела сам грлити Београд,

дању и ноћу,

Хтјела сам му цестама ходити,

баш свим, одједном..

Хтјела сам снове

ставити под мишку

па се запутити нечему вољеном.

Некако сам одјадном,

баш све хтјела...

и није се дало.

Није могло стат у дане..

у мјесеце.

Мимо оног што се воли,

радило се оно што се мора.

Ту ме поједе сат и секунд

и на том ме мјесту некако неста..

Ту заборавих гдје и коме пођох..

Престах..

Заспах, па се пренух

и поново родих

и кренух ама баш све испочетка..