🕊️ Све сам некако хтјела.
Сваком себе довољно дати,
а да ми довољно мене..
за мене остане.
Хтјела сам грлити Београд,
дању и ноћу,
Хтјела сам му цестама ходити,
баш свим, одједном..
Хтјела сам снове
ставити под мишку
па се запутити нечему вољеном.
Некако сам одјадном,
баш све хтјела...
и није се дало.
Није могло стат у дане..
у мјесеце.
Мимо оног што се воли,
радило се оно што се мора.
Ту ме поједе сат и секунд
и на том ме мјесту некако неста..
Ту заборавих гдје и коме пођох..
Престах..
Заспах, па се пренух
и поново родих
и кренух ама баш све испочетка..
