Колосеум

🍂Тај тренутак у ком израњаш из подземне станице метроа, помало збуњен и очаран нечим што у свом граду немаш. Тај тренутак у коме си само дете одушевљено том гигантском лепотом која се пред тобом указала. Тај тренутак у коме сретнеш вечност у сјају октобром окупане Италије. Тај тренутак у коме пред том силом са сијасет сводова само постојиш и живиш док оно оживљава у теби. Узимаш му прамичак бескраја, урезујеш га у сећања, јер он ће да постоји изван тебе и пре и после твог времена.. али баш у том тренутку он је некако само твој.