У трамвају до Устаничке

А кад ти на њу замирише Усхићеност Дјевојке са лалама Олистао Калемегдан Април у Београду Покисле плоче испред улаза А могао си се заклети Да је то била њена коса У трамвају до Устаничке Парфем неке непознате жене А мислио си Да то њен карактер мирише Када ти вјетар Траг твог нечег донесе Нећеш моћи ништа До да склопиш очи И у мраку испод капака Насликаћеш њено лице Што ти усне криви У најљепшу линију живота Можда ће оног трена Кад отвориш очи Стајати пред тобом Твоја последња шанса Ноге ће бити твоје Превише троме За бизарних пар корака Навикнуте у мјесту да стоје Да чекају Ништа да не чине ♡