Након 16 сати од Београда до Монтекатини терми.. једва смо је дочекали.. њу.. величанствену Фиренцу. Срце Тоскане. Након кратког обиласка, јурећи водича и његов 🌂 добили смо коначно слободно време. Фиренца је била љубав на први поглед. Она је прави пример града на северу Италије, који је у себи сачувао дух Тоскане, италијанску лагодност живљења и неодољиви шарм.
Поплочаним улицама шетали смо до реке и моста.. где су нас сачекали дружељубиви продавци наруквица, кишобрана, наочара за сунце и сатова.. један вам поклоне.. а онда вас кроз цео град јуре да вам продају други. Немили сусрети од којих су туристи бежали поново ка центру у коме их има нешто мање :) А у центру Фиренце Микеланђелова статуа Давида. На путу до тамо свратисмо да помилујемо бронзану дивљу свињу.. кажу ко је помилује вратиће се једном у Фиренцу.. а онда јој ставиш новчић на језик па ако упадне са језика право у проред оствариће ти се и једна жеља. Јели смо у једном слатком ресторану и схватили да је 🍕 у Италији нешто сасвим друго и нашим чулима укуса сасвим непознато. Улице врве од шопингхоличара.. добро и ми смо куповали.. мало.. требало је сачувати новац и за остале градове. На главном тргу једна од највећих катедрала у Европи, Санта Марија дел Фјоре, готског и ренесансног стила. Чекали смо целих пола сата.. ветар нам је правио друштво у међувремену.. да би ушли и видели то велелепно здање изнутра. Затим смо се вратили до Санта Мариа дел Нуеве испред које смо седели и слушали уличне свираче. Морали смо поћи.. А ако она свиња није слагала.. вратићемо се и ми једном у Фиренцу. 🍃🌸
Више фотографија погледај на Инстаграм објави.
Comments