Главна тема свих заљубљеника у Калемегдан ових дана јесте рестаурација Победника. Сви смо помало у страху, али надајмо се да ће нам га вратити непромењеног како су и обећали. А тај знаменити Београђанин настао је непосредно пред И светски рат у холу основне школе ,,Краљ Петар И Карађорђевић" у рукама хрватског вајара Ивана Мештровића. У то време на уређивању Калемегдана радила је и прва српска жена архитекта Јелисавета Начић која је пројектовала познато мермерно бело степениште које води до подеста на коме се Победник налази. Београдом су тада колале приче о романси ово двоје уметника. То објашњава романтичне калемегданске степенице и савршено извајано тело Победника, помало женске лепоте, нарушене аристократским носем. Испрва Победнику није био намењен баш тај подест на Калемегдану, већ трг на Теразијама. Међутим, када је коначно завршен, онако обнажен, није био одобрен од стране београдских дама. Након низа година које је споменик провео у магацину водоводних цеви, стидљиво је пренешен на тада још непопуларно, најистуреније место тврђаве. Некадашњи руб Београда. Данас центар, најистакнутије, симболично место, са кога Победник краси све разгледнице и панорамске фотографије. У народу још круже приче да је наменски намештен тако да задњицом буде окренут ка прошлости и Истанбулу, а да гледа, јелте поносно, ка будућности и Западу. Дух неприпадања и независности, одбијање да се покори, овај народ уклесао је изгледа и у овој знаменитој скулптури. Невероватно је шта се све крије иза мермера, камена и бронзе саливене у овом граду. Ову и још много лепих београдских прича читала сам у ,,Водичу кроз љубавну историју Београда" Ненада Новака Стефановића. Уколико сте љубитељи малих, невероватних, лепих и узбудљивих истина, онда је ова књига моја топла препорука. 🎠
